Пратите активности Дигиталне агенде на Твитеру и Фејсбуку

Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo

Редови, редови…

08.02.2011.

Време је једини ресурс који се не може надокнадити, а чекање у редовима је један од најгорих начина да се то време потроши.


Време је једини ресурс који се не може надокнадити, а чекање у редовима је један од најгорих начина да се то време потроши.

Свако од нас је безброј пута био приморан да управо на тај начин троши своје време испред ординација или шалтера различитих државних установа. Свако од нас је на својој кожи осетио непријатност и неправду када неко од запослених под мишку води своје пријатеље и наочиглед свих им омогућује услугу преко реда. Због свега тога нам се окрене стомак увек када треба да одемо у неку чекаоницу. У најбољем случају нам треба цео један дан пре тога како би се припремили за стрес који нас очекује, односно да се наоружамо довољним степеном стрпљења како би прегурали мрско нам чекање у реду.

Како би се превазишао горе наведени проблем потребно је осмислити алгоритам који ће у потпуности омогућити:

  • Запосленима радну атмосферу без стреса, са могућношћу планирања ресурса и времена;
  • Грађанима боље планирање личног времена, са могућношћу заказивања путем телефона или Интернета;
  • Транспарентан увид у ток обраде клијената који гарантује увид у све услуге „преко реда“;
  • Систем заштите од препродаје места за чекање у реду;
  • Максималну заштиту приватности грађана;
  • Јасан и једноставан процес заказивања за који није потребно никакво информатичко знање као предуслов за заказивање.

Сценарио услуживања грађана који би гарантовао горе наведене услове би био следећи:

1. Заказивање путем Интернета: грађанин/клијент приступом на веб сајт установе добија форму коју треба да попуни. У тој форми бира врсту услуге, време које му одговара, а као идентификација би се користио њен/његов ЈМБГ или број личне карте при чему би се у циљу заштите приватности не би уносили остали подаци (напомена: ЈМБГ који је унео грађанин се не би појављивао на било који начин на интернету већ би се користио само као идентификација грађанина како би се утврдило да је баш тај грађанин извршио заказивање). Грађанин после попуњавања форме добија свој редни број који може да одштампа на персоналном штампачу или да га запише и запамти. У следећем кораку грађанин/клијент долази у установу у заказано време где службенику показује неки идентификациони документ (нпр. личну карту) са својим ЈМБГ-ом (опционо службеник може и да одштампа грађанину листић са редним бројем). Уместо службеника у установама може да се користи наменски рачунар или инфо киоск за заказивање где би грађанин унео свој ЈМБГ (нпр. путем екрана осетљивог на додир се може вршити заказивање). Грађанин даље бива прослеђен у ред за услугу коју је изабрао. Када грађанин стигне на ред, на екрану (монитор рачунара, шалтерски терминал) шалтерског радника се приказује ЈМБГ грађанина, тако да је свака врста злоупотребе искључена.

2. Заказивање путем телефона: грађанин/клијент телефоном позива установу (нпр. полицијску станицу, здравствену установу, пореску управу и сл.). У овом случају заказивање врши службеник, тако што на веб страници попуњава форму и у њу уписује податке које добије. После тога грађанин од службеника добија свој редни број који је потребно да запише и запамти. У следећем кораку грађанин/клијент долази у установу у заказано време и без потребе да узима листић чека да се његов/њен број прозове на дисплејима/озвучењу (опционо службеник може и да одштампа листић са редним бројем). Уместо службеника у чекаоницама може да се користи наменски рачунар за заказивање где би грађанин унео свој ЈМБГ (нпр. преко екрана осетљивог на додир). Грађанин даље бива прослеђен у ред за услугу коју је изабрао. Када грађанин стигне на ред, на екрану (монитор рачунара, шалтерски терминал) службеника се портед редног броја у реду грађанина приказује и ЈМБГ грађанина, тако да је свака врста злоупотребе везана за евентуалну препродају места у реду искључена.

3. Заказивање у самој установи: грађанин/клијент долази у државну установу и одлази код службеника који је задужен за заказивање. Бира неки од слободних термина, дајући своје податке који службеник на веб страници уноси у форму и одмах од службеника добија листић са редним бројем. У следећем кораку грађанин/клијент у заказано време долази у установу без потребе да узима поново листић са редним бројем и бива прослеђен у ред за услугу коју је изабрао. Када грађанин стигне на ред, на екрану службеника (монитор рачунара, шалтерски терминал) се приказује ЈМБГ грађанина, тако да је свака врста злоупотребе везана за евентуалну препродају места у реду искључена.

На жалост никакав информациони систем, ма колико он био софистициран, не може ту много да промени уколико не постоји добра воља у државним установама и међу самим грађанима да се такав однос промени. Онај ко неће да се мења увек ће наћи неко најчешће правно оправдање за то. А време неумитно тече.

Аутор чланка је Горан Павловић, ИТ стручњак са преко 10 година искуства, власник и директор компаније Avantech Electronics

6 komentara na ovu vest:


(08.02.2011. at 10:46)

Горане, допада ми се овај прилог. Читајући текст имам неколико питања о којима верујем да сте и сами размишљали па ћу их овде сада поделити са свима.

Како спречити да службеник који уписује заказивање на „уштека“ десетак бројева за 200gr кафе и чоколаду?

Шта се дешава када се грађанин не појави у тренутку предвиђеном за тај број? У случају да грађанин број изгуби или заборави, ситуација је лакша јер се лако направи увид у постојеће податке. Број овде као карта служи грађанину само као подсетник, а редослед се одређује софтвером.

Како систем подржава приоритетне кориснике, као што су старе особе, труднице?

У одељку „заказивање у самој установи“, о каквим слободним терминима се ради? Ако постоје бројеви, онда време није распоређено према броју (нпр. 15 мин. по броју, већ по потреби и бројеви теку редом).

Систем би се могао развити као стандардна веб апликација можда и на порталу е-Управа где би органи управе заправо сами управљали редом за своју услугу тако да се само један софтвер свуда користи.

Хоћемо ли да направимо мини пројекат и спецификацију система? Претпостављам и да би у заједници било заинтересованих за пробну имплементацију у виду софтвера отвореног кода.


(08.02.2011. at 11:21)

Tu bih dodao još jednu vrstu podrške koju sam sa @torbica nedavno razmatrao, a zove se obaveštenje o dolasku na red SMS-om.
U svetu je to već postala standardna praksa da ti sat vremena ranije stigne obaveštenje da li se brzina prijema stranke odvija po planiranom vremenu i da li vaš termin još uvek važi ili ga pomeraju za nekih 10, 15, do 30 minuta (u odnosu na vreme dobijeno prilikom prijave preko interneta).
Isto tako bi građanin mogao da pošalje sms (ostavljen broj mobilnog uz prijavu) i dobije povratnu informaciju da li je već možda na redu ako se prijem odvija brže i ne mora da čeka u čekaonici već možda da obavi druge stvari.

Dobra stvar je da time i administracija dobija mogućnost da planira optimalne resurse i standardni broj zaposlenih koji su potrebni da opsluže taj broj klijenata. To znači da kada se popuni maksimalni broj korisnika, sistem predlaže sledeći dan automatski (kao kod zakazivanja za vize u ambasadama).


(08.02.2011. at 11:34)

In a perfect world…

Ali dobro, ka ovome treba stremiti, i raditi na tome da do toga dođe. Međutim, koliko god omražena, postoji i druga strana: kada se zamene uloge:

Šta se dešava kada je Osoba A sa JMBGom tim i tim zauzela vreme to i to i nije se pojavila niti otkazala termin? Zaboravimo zloupotrebe ili best case scenarija, kako penalizovati nemarno zakazivanje i nepojavljivanje? Kako napraviti univerzalni profil ličnosti, koji omogućava i ustanovama da ocenjuju pojedince?


(08.02.2011. at 12:21)

Problem redova je mnogo složeniji. Samo jedno "izvinite, samo da pitam.." na šalteru može dovesti do preklapanja termina. Opet sa druge strane neko će obaviti posao za manje vreme tako da može da se desi da šalter bude prazan, što je nedopustivo.

Uz to, logično je postaviti pitanje da li dovoljan broj radnika radi na šalterima i da li je neke procese moguće automatizovati ili prebaciti online jer tu je ušteda.


(08.02.2011. at 12:43)
bora

Ministarstvo otkrilo Ameriku! :D

šalim se, veoma je pozitivno da se piše o ovome. Nadam se da neće proći još 10 godina dok se ovo sprovede u praksi. Meni lično je najpraktičnije uzimanja broja na licu mesta koji se posle određenog vremena pojavljuje iznad šaltera. (ako se sećate ima Mr Bean skeč od pre 20 godina :) )

To taokđe funkcioniše u većini stranih ambasada u Srbiji.


(08.02.2011. at 20:12)
nemke

Problem zloupotrebe se mo že rešiti korišćenjem elektronskih sertifikata. Čik da vidim da se neko zeza sa time, jer mora fizički da poseduje sertifikat + pin. Takođe ako se ne pojavi na vreme sačeka se nekoliko minuta i ide sledeći po redu. Šta da se radi, uvek može ponovo da zakaže.


Komentari

Име и презиме (обавезно)
e-mail адреса (обавезно)
Веб сајт или Фејсбук профил (није обавезно)
Упишите овде ваш коментар и кликните на "Постави коментар":

Упозорење: коментари који садрже било какво вређање по националној, верској и другој основи, неће бити одобрени. Хвала на разумевању

  • Saopštenja za medije

    OGP
    14.05.2012.

    Како до отвореније управе у Србији?

    Министарство културе, информисања и информационог друштва – Управа за Дигиталну агенду, у сарадњи са USAID-ом, организовало је представљање Партнерства за отворену управу и дискусију на тему „Како до отвореније управе у Србији?“.

    ugovor
    14.05.2012.

    Анализа уговора оператора мобилне телефоније у Србији

    Дана 28. новембра 2011. године, у београдском Медија центру, одржан је округли сто о заштити потрошача у области електронских комуникација. На овом скупу, који је организовала Асоцијација потрошача Србије, представници организација за заштиту потрошача, мобилних оператора, надлежног министарства и регулаторног тела, констатовали су напредак у области регулисања права потрошача у области електронских комуникација.

    Video sekcija